Problemet Sociale

Novinarstvo i Veštačka Inteligencija će nastaviti da koegzistiraju. Veštačku Inteligenciju ne treba smatrati više od onoga što jeste – pomoćnim alatom koji može da podrži efikasnost i brzinu rada, ali ne i da zameni novinare kao bića sposobna za rasuđivanje.

Autorka: Leonora Aliu

Da budem iskrena, ovaj članak nije nešto što sam lako napisala. Ne zbog prirode članka, već zbog neizvesnosti koju je tema koju pokušavam da obradim izazvala ne samo u zajednici novinara i istraživača, već i kod globalnih kreatora politike i donosilaca odluka – Veštačka Inteligencija (AI) i njen odnos sa novinarstvom.

Javni diskurs o ovoj temi je uglavnom podeljen između optimista i skeptika. Prva grupa uglavnom obuhvata one koji ne samo da vide prednosti širokih jezičkih obrasaca (na engleskom jeziku poznate kao LLM) već i poseduju veštine da ih koriste, a druga grupa obuhvata one koji ove tehnološke modele pretraživanja i obrade vide kao pretnju.

Ako me pitate kojoj grupi pripadam, reći ću vam ni jednoj ni drugoj. Moje mišljenje, koje pokušavam dalje da obrazložim u ovom članku, može se naći negde na sredini putanje koja razdvaja optimiste i pesimiste, iz nekoliko razloga.

Ali pre nego što ih predstavim, hajde da pregledamo neke osnovne koncepte.

Veštačka Inteligencija nije novi koncept

Američki računarski naučnik John McCarthy poznat je kao jedan od osnivača koncepta ”Veštačke Inteligencije“ 1955. godine. On je veštačku inteligenciju nazvao ”naukom i inženjerstvom stvaranja inteligentnih mašina“. Godine 1956, tokom konferencije u Dartmouth, prvi put je javnosti predstavio termin ”veštačka inteligencija“ kao naučnu istraživačku disciplinu.

Dakle, veštačka inteligencija nije nov koncept.

Ovaj koncept inženjerskog istraživanja i stvaralaštva je istraživao i razvijao se u tom obliku, kako ga je McCarthy opisao, da bi se rešili problemi čovečanstva, i kao takav, sedam decenija je bio prisutan u opštim motorima koji su razvili brojne industrije, medicinu, sferu komunikacija itd.

Novinarstvo i tehnološka evolucija

Novinarstvo nije statična profesija. To je profesija koju je istorijski oblikovala tehnološka evolucija. I ovo je definicija koju svaki student prve godine novinarstva može da citira. Funkcija novinarstva, od informisanja do nadzora, obezbeđivanja transparentnosti kroz tačne informacije, odgovornosti i javne svesti o pitanjima od javnog interesa, ne verujem da treba mnogo objašnjavati. Ova uloga se lako može pratiti do najranijih oblika javne komunikacije, kao što je demokratija antičke Grčke, gde su javna debata i informisanje bili ključni za javni i politički život. Međutim, novinarstvo je počelo da se oblikuje tek nakon pronalaska štamparske mašine, koja je omogućila masovnu proizvodnju informacija u pisanom obliku. Politički uticaj ove inovacije tog vremena razumemo posebno tokom Francuske revolucije.

Politički esej Emmanuel Joseph Sieyès-a “Šta je treći stalež“ (1789) štampan je i distribuiran u približno 80.000 primeraka između 1788. i 1792. godine. Sredinom 1990-ih, poznatih i kao zlatno doba novinarstva, internet je omogućio takozvanu demokratizaciju informacija. To je značilo univerzalni pristup informacijama, trenutnu globalnu distribuciju informacija i interaktivne vesti.

Dakle, kao što nam istorija govori, novinarstvo i tehnologija su uvek koegzistirali i nastaviće da koegzistiraju.

Pitanje je onda sledeće: da li je veštačka inteligencija kao tehnološki proizvod prijatelj ili neprijatelj novinarstva?

Ako bismo raspravljali iz perspektive optimista, mislim da bi neke aspekte bilo važno istaći. Na primer, programi veštačke inteligencije omogućavaju novinarima kao potencijalnim korisnicima brži pristup analizi podataka, čime se smanjuje radno vreme, pristup globalnim informacijama i brže mogućnosti za proveru informacija putem alata za verifikaciju. Pesimisti bi, s druge strane, verovatno tvrdili, s pravom, da AI stvara zavisnost i sužava kapacitete novinara kao potencijalnih korisnika da analiziraju i razumeju određene podatke. AI takođe omogućava proizvodnju i distribuciju lažnih ili delimično lažnih vesti, ili čak stvaranje halucinacija o istini, i, možda najvažnije, veštačkoj inteligenciji nedostaje ljudski sud i etika u izveštavanju.

Iz perspektive nekoga ko nije ni potpuni optimista niti pesimista, postavila bih ovo pitanje: pošto su svi gore pomenuti aspekti, i negativni i pozitivni, postojali u novinarstvu i ranije, zašto se tek sada toliko brinemo o uticaju Veštačke Inteligencije na medije?

Mislim da je odgovor na ovo lako razumljiv: rizik za poslove novinara.

Pandemija izazvana virusom Covid-19 globalno je ubrzala, prema rečima stručnjaka, za pet godina novu evoluciju AI i njeno uključivanje u naš svakodnevni život. A AI danas, za razliku od pre nekoliko decenija, uvodi i mogućnost generisanja sadržaja. Posao koji je oduvek bio ekskluzivan za medijske radnike: novinare, fotografe, snimatelje, dizajnere itd.

Medijske organizacije su već integrisale AI u svoje tokove rada. Na primer, Associated Press je pokrenuo upotrebu AI za izradu rutinskih izveštaja, izveštaja o finansijskim prihodima i sportskih rezimea, za prevođenje informacija i za pružanje alata za verifikaciju informacija i sadržaja. Sve to uz povećanje proizvodnje i smanjenje troškova. U članku ” Cut the crap: a critical response to ChatGPT is bullshit” (2025), autori David Gunkel i Simon Coghlan, obojica istraživači u oblasti tehnološke etike, tvrde da je opis ChatGPT-a kao ”bullshit “ (iz engleskog može se adaptirati kao ”gluposti“) netačan i previše pojednostavljen. Autori naglašavaju da se ChatGPT, kao program koji komunicira putem jezika, odnosno teksta, ne može smatrati moralnim ili epistemološkim agentom (za razliku od novinara) jer, prema njima, program nema ciljeve, uverenja ili osetljivost na istinu i stoga ne može da ”laže“. Umesto toga, autori tvrde da će glavni problem biti u načinu na koji ga ljudi koriste.

I ovaj argument nas vodi upravo do mog stava, ni optimističnog ni pesimističnog, već rekla bih realističnijeg.

Novinarstvo i veštačka inteligencija će nastaviti da koegzistiraju. Veštačku Inteligenciju ne treba smatrati više od onoga što jeste – pomoćnim alatom koji može da podrži efikasnost i brzinu rada, ali ne i da zameni novinare kao bića sposobna za rasuđivanje.

Samo pravedna procena informacija i visoka profesionalna etika izveštavanja moći će da sačuvaju poverenje, uticaj i dugovečnost novinarstva u društvima kojima danas dominiraju brze informacije. Stoga, umesto ulaganja u preterani optimizam i pesimizam, diskusija bi trebalo da se usmeri na hitne korake za jačanje novinara i medija u suočavanju sa izazovima koje im vreme predstavlja.

To znači ulaganje u istraživanja koja nam daju jasnu sliku o tome kako se profesija i njen uticaj kroz Veštačku Inteligenciju menjaju, kao i ulaganje u očuvanje medijskih radnika i njihovih vitalnih uloga u pravednom i etičkom prosuđivanju multimedijalnih informacija distribuiranih putem medija, kroz stalno obrazovanje u razumevanju i korišćenju AI novih alata, ulaganje u alate za verifikaciju i obrazovanje za njihovu upotrebu. A pored toga, edukaciju publike uključivanjem medijskog i tehnološkog obrazovanja u javno obrazovanje.

Ovi prioriteti ne bi trebalo da budu samo prioriteti medijskih organizacija i njihovih članova, već svakog društva koje ima viziju socijalne pravde i demokratije. Politika je već apsorbovala više nego što bi trebalo iz novih mogućnosti kontrole, manipulacije i prisvajanja javne sfere i informacija. Stoga, naša energija mora hitno biti usmerena ka odgovoru na ovo.

(Autorka je novinarka, sociolog i specijalista za medije i odnose s javnošću. Bila je učesnica Regionalne Akademije za Buduće Lidere, aktivnosti projekta ”Naši mediji“. Regionalni program ”Naši mediji: Inicijativa civilnog društva za razvoj medijske pismenosti i aktivizma, borbu protiv polarizacije i promoviranje dijaloga“ implementiraju partnerske organizacije  SEENPM, Albanian Media Institute, Mediacentar Sarajevo, Vijeće za štampu Kosova, Institut za medije Crne Gore, Makedonski institut za medije, Novosadska novinarska škola, Mirovni institut i Bianet uz finansijsku podršku Evropske Unije. Ovaj članak je produciran uz finansijsku podršku Evropske Unije. Sadržaj je isključivo odgovornost Savet Štampe Kosova i ne odražava nužno stavove Evropske Unije).