Problemet Sociale

U zemljama sa krhkim demokratijama, pravda se često sudi pre nego što sud donese odluku. U tim zemljama, poverenje u institucije se gradi uz veliki trud, ali se lako uništava kroz naslove u medijima ili na društvenim mrežama. U ovoj realnosti digitalnog doba, trka se ne vodi za tačnim i poštenim vestima, već za brzinom njihovog objavljivanja.

Izveštavanje sa suda jedan je od najosetljivijih oblika novinarstva, koji zahteva veliku profesionalnu pripremu. Vesti iz suda direktno utiču na javnu percepciju pravde, kao glavnog stuba demokratije. Stoga, vesti objavljene bez provere, posebno iz sudskih postupaka, utiču ne samo na poverenje u pravdu, već i na sam koncept istine. Dezinformisanje o pravdi je jednako opasno kao i njeno poricanje. U ovom kontekstu, gde svako može da objavljuje, ali ne znaju svi kako da izveštavaju, medijsko obrazovanje više nije luksuz, već javna potreba. Građani moraju znati kako da čitaju između redova i razlikuju novinarstvo od propagande.

Izveštavanje iz sudova zahteva više od samog prisustva u sudnici. Novinari u sektoru pravosuđa moraju biti profesionalno pripremljeni, sa pravnim znanjem, za sudske postupke, za princip pretpostavke nevinosti i za granice koje razdvajaju javni interes od kršenja privatnosti. Međutim, ovi principi se često krše zarad ”kreativnog“ naslova koji donosi klikove. U tim slučajevima se od vesti proizvode spektakli i umesto izveštavanja održavaju se javna suđenja. Netačna vest sa sudske sednice može imati nepopravljive posledice po živote ljudi. U digitalnom dobu, gde sve ostaje u onlajn arhivama, greška u izveštavanju ostaje kao ”trajna kazna“, stoga izveštavanje iz sudova mora biti primer profesionalizma, standard koji javnost nužno mora zahtevati.

U digitalnom dobu – kojim dominiraju društvene mreže – građanin je potrošač svih vrsta proizvoda prikrivenih kao vesti, koje često nije u stanju da razlikuje. Dok status na društvenim mrežama postaje viralan u roku od nekoliko minuta, profesionalni izveštaj često prolazi nezapaženo, zbog nedostatka spektakla u izveštaju. Stoga je medijsko obrazovanje jedini način da građanin bude u stanju ne samo da koristi medije, već i da ih razume, kako bi izabrao da bude informisan od strane profesionalnih medija, a ne od ”medija“ ili anonimnih profila koji se igraju emocijama i predrasudama.

Trenutni izazov sa kojim se suočavaju profesionalni mediji je logika digitalnog tržišta, gde algoritmi ne nagrađuju kvalitet informacija, već klikove, komentare i deljenja. U kontekstu sudskog izveštavanja ova logika je veoma opasna, doživljavajući pravdu kao spektakl, a ne kao proces sprovođenja pravde, što posledično prvi put proizvodi žrtve.

U ovoj stvarnosti, profesionalni mediji su u krizi opstanka, “boreći se“ sa manipulativnim sadržajem koji, putem algoritama, oduzima pažnju javnosti, klikove, a samim tim i prihode.

Kosovo je poznato kao zemlja u kojoj je aspekt ustavne i zakonske regulacije u oblasti medijskih sloboda napredovao. Uprkos ovim garancijama, sprovođenje u praksi ostaje izazov. U tom pogledu, samoregulacija je najbolji način za očuvanje integriteta novinarske profesije. Savet Štampe Kosova (SŠK) je primer ovog mehanizma, za povećanje profesionalizma medija i poštovanje Etičkog kodeksa, ne kažnjavanjem, već vođenjem, ne cenzurisanjem, već zaštitom etike i profesionalnih standarda.

Međutim, čak ni ovaj mehanizam samoregulacije ne funkcioniše ako ga javnost ne poznaje i ne koristi. Stoga je neophodno da medijsko obrazovanje uključi i znanje o mehanizmima samoregulacije, jer samo informisana javnost može da pozove medije na odgovornost, koji su u ovim slučajevima primorani da budu profesionalniji.

Medijsko obrazovanje treba da počne što je ranije moguće, već u osnovnoj školi. Učenici treba da uče kako mediji funkcionišu, kako da provere informacije i kako da odvoje činjenice od mišljenja. Ovo nije samo deo građanskog vaspitanja – to je odbrana od manipulacije. Ako deca odrastaju razumevajući da nije sve što kruži mrežama istina, onda će društvo sutrašnjice biti manje ranjivo na dezinformacije i sposobnije da zahteva kvalitetno novinarstvo. U sudskom izveštavanju, odgovornost je obostrana – novinara da tačno izveštavaju, a javnosti da svesno konzumira. Novinarstvo je profesionalno samo onoliko koliko javnost očekuje.

Ako javnost nagrađuje lažne vesti klikovima, proizvodiće se više lažnih vesti, ali ako javnost nagrađuje tačnost, kontekst i profesionalizam, tržište će se samo promeniti. U tom smislu, javnost igra ulogu čuvara istine.

Izveštavanje iz sudova podseća nas da su sloboda izražavanja i mediji vredni samo kada su praćeni odgovornošću. Stoga, medijsko obrazovanje mora biti deo našeg svakodnevnog života – svuda. To je jedini način da se izgradi društvo koje razume, ceni i brani istinsko novinarstvo i koje traži pravdu ne od naslova na društvenim mrežama, već od činjenica dokazanih na sudu. Profesionalno novinarstvo sa integritetom nema samo misiju informisanja, već i izgradnje poverenja javnosti.

(Autor je zamenik izvršnog direktora Kosovskog Instituta za Pravdu i glavni urednik medija “Betimi për Drejtësi”. Ovaj članak je napisan u okviru projekta ”Naši Mediji“. Stavovi i mišljenja izneti u ovom radu pripadaju isključivo autoru i ne odražavaju nužno stavove i mišljenja Evropske Unije. Regionalni projekat “Naši Mediji: Inicijativa za unapređenje medijske pismenosti, dijalog i aktivizam sprovode, uz finansijsku podržu Evropske Unije, partnerske organizacije:SEENPM, Albanski medijski institut, MediaCentar Sarajevo, Savet za štampu Kosova, Makedonski institut za medije, Medijski institut Crne gore, Novosadska novinarska škola, Mirovni institut i Bianet uz finansijsku podršku Evropske Unije.