Medijsko obrazovanje više nije luksuz, već nužnost. Svaki građanin treba da bude u stanju da analizira izvor, razume svrhu sadržaja i razlikuje profesionalno izveštavanje od manipulacije. To je napor koji zahteva saradnju: od škola, od ozbiljnih medija, od civilnog društva i od institucija.
Brikenda Redžepi
Nikada ranije nije bilo više medija na Kosovu i, istovremeno, nikada nije bilo teže informisati. Medijski proizvodi koji služe javnom interesu i poštuju etiku i profesionalne standarde – ne samo u sadržaju, već i u formi – često se gube u beskrajnoj buci drugih sadržaja koji kruže digitalnim platformama. Mnogo toga nema nikakve veze sa novinarstvom, iako se kao takvo predstavlja.
Ovo nije samo odvlačenje pažnje publici. Favorizovan algoritmima velikih platformi, sadržaj koji ima samo za cilj da privuče pažnju rangira se više i postaje vidljiviji. A to nije uvek bezopasno – često prelazi granice manipulacije, čak i kada su u pitanju pitanja od velikog značaja.
U zemlji poput Kosova, gde je sloboda medija i izražavanja jedno od najvećih dostignuća posle rata, ova sloboda ne bi trebalo da se dovodi u pitanje zbog izazova koje digitalna stvarnost donosi. Naprotiv, to zahteva veću posvećenost – od Saveta Štampe, od obrazovnog sistema, ali i od samih građana.
Danas imamo dva različita medijska profila: jedan postoji da informiše, drugi da profitira i/ili manipuliše. Sadržaj zasnovan na činjenicama, kontekstu i ravnoteži, koji održava profesionalne standarde, ne generiše prihod i, shodno tome, teško opstaje. U međuvremenu, tekstovi pojednostavljeni do tačke banalnosti, provokativni naslovi i priče koje podstiču nametanje mišljenja ili samo površnu radoznalost su oni koji donose klikove, distribuciju i velike prihode.
Ovaj kontrast gura novinarstvo ka dvostrukoj krizi: finansijskoj i etičkoj.
Ali šta se dešava kada sistem koji bi trebalo da štiti vrednosti profesionalnog novinarstva ne uspe da se prilagodi digitalnoj stvarnosti? Danas se procena novinarstva više ne meri društvenim uticajem ili kvalitetom informacija, već brojem klikova, vremenom provedenim na stranici i reakcijama na društvenim mrežama. Ova tržišna logika je pretvorila publiku od građana zainteresovanih za informacije u potrošače brzog i često neodgovornog sadržaja.
Pitanje koje se postavlja je: kako medijska kuća koja održava standarde može finansijski opstati? U zemljama sa velikim tržištima, ekonomski model kvalitetnog novinarstva je poljuljan tehnološkim platformama koje apsorbuju najveći deo prihoda od oglašavanja. Medijske kuće istražuju nove oblike održivosti. Na Kosovu, gde je tržište oglašavanja već malo, profesionalni medijski kanali – posebno oni registrovani kao preduzeća, a ne kao nevladine organizacije – suočavaju se sa trostrukim pritiskom: stalno slabljenjem tržišta oglašavanja, nelojalnom konkurencijom i nedostatkom podrške donatora. Dodajte tome nepovoljne uslove distribucije koje diktiraju algoritmi globalnih platformi.
U međuvremenu, senzacionalistički i neetički sadržaj dobija na popularnosti. Kao rezultat toga, javnost počinje da gubi sposobnost da razlikuje pouzdane vesti od sadržaja koji samo izgleda kao vest. To dovodi do još veće opasnosti: normalizacije dezinformacija kao dela svakodnevnog diskursa. A kada dezinformacije postanu uobičajene, čak i istina počinje da se relativizuje.
Ovo je takođe stvorilo kategoriju ”novinara“ koje etički principi nazivaju ”starim novinarstvom“ – krutim i neprikladnim za doba društvenih mreža. Opasna zabluda, koja u ime tehnološkog razvoja teži da relativizuje vrednosti koje odvajaju novinarstvo od propagande ili tračeva. Provera informacija, odvajanje vesti od mišljenja, poštovanje privatnosti i izbegavanje govora mržnje – nisu luksuzi prošlosti, već univerzalne potrebe. U ovoj stvarnosti, samoregulacija zasnovana na Etičkom Kodeksu ostaje nada da profesija neće izgubiti svoje značenje. To je takođe najbolji način za zaštitu slobode medija, jer izbegava cenzuru i političko mešanje.
Savet Štampe Kosova (SŠK), kao samoregulatorni mehanizam, već dvadeset godina promoviše i nadgleda sprovođenje Etičkog Kodeksa. On nije medijski ”policajac“, već adresa gde građani i sami mediji mogu da se smatraju odgovornim za profesionalne standarde. Njegove odluke nisu kaznene, već nose težinu javnog mnjenja i moralnog legitimiteta. Upravo je to njegova svrha: da održi u životu ideju da je novinarstvo, pre svega, javna služba
Međutim, to je nemoguće bez svesne publike. Medijsko obrazovanje više nije luksuz, već nužnost. Svaki građanin treba da bude u stanju da analizira izvor, razume svrhu sadržaja i razlikuje profesionalno izveštavanje od manipulacije. To je napor koji zahteva saradnju: od škola, od ozbiljnih medija, od civilnog društva i od institucija. Medijsko obrazovanje treba da počne rano – čak i u vrtiću. U školama treba učiti kako da se razumeju mediji, kako da se prepoznaju prave vesti i kako da se razlikuju od lažnih ili manipulisanih vesti. To je jedini način da se izgradi odgovorno i kritičko društvo.
Efikasan sistem samoregulacije i istinskog medijskog obrazovanja čine razliku. Ali to zahteva volju i posvećenost svih strana: mediji moraju biti transparentni i profesionalni; obrazovne institucije moraju uključiti medijsko obrazovanje u školske programe; građani moraju biti selektivni i odbaciti manipulisani sadržaj; a organizacije civilnog društva moraju pomoći u podizanju svesti.
Na Kosovu, gde je sloboda medija jedno od najvažnijih dostignuća, moramo učiniti više da je zaštitimo – ne ograničavanjem govora, već povećanjem kvaliteta i obrazovanjem građana da razumeju i odgovorno koriste ovu slobodu. Samo na taj način možemo izgraditi medije koji služe javnom interesu i društvo koje donosi informisane i odgovorne odluke.
(Autorka je glavna urednica Koha Grupe i predsednica Saveta Štampe Kosova. Ovaj članak je napisan u okviru projekta ”Naši Mediji“. Stavovi i mišljenja izneti u ovom radu pripadaju isključivo autoru i ne odražavaju nužno stavove i mišljenja Evropske Unije. Regionalni projekat “Naši Mediji: Inicijativa za unapređenje medijske pismenosti, dijalog i aktivizam sprovode, uz finansijsku podržu Evropske Unije, partnerske organizacije SEENPM, Albanski Medijski Institut, Savet Štampe Kosova, Makedonski Institut za Medije, Novosadska Novinarska Škola, Mirovni Institut i Bianet)
Add Comment